Као готово ниједан други српски писац, Владимир Кецмановић уме виртуозно да исприповеда причу која се пресудно тиче савременог и поетичког и идеолошког тренутка. Нарација у роману Кад ђаволи полете изведена је из перспективе младића који не говори. За разлику од дечака из романа Топ је био врео, Младен из Ђавола није наративно нем услед претрпљене трауме, него због поетичке одлуке да његове реплике буду изостављене. Прецизно а онеобичено филмско кадрирање – и раније код Кецмановића патентирано – овде прераста у својеврсно 3D-приповедање или у наративни пандан тинејџерској видео-игрици. Американац Кеј други је главни (анти)јунак. Усвојењем младића у сивој …
