Čuo sam, ako si pesnik, a ne piješ, nećeš biti uverljiv
publici, jer samo nesrećni ljudi mogu da pišu. Tako sam
negde pročitao. Tako su mi govorili neki učitelji koji su
sami bili nesrećni. Ao nemaš loše zube, misliće da ti je
ipak stalo do tako banalnih stvari kao što je higijena.
Neće ti verovati na reč ako ne patiš i ako redovno ne
pomišljaš na samoubistvo. To moraš uvek naglašavati.
Ako se ne fotografišeš sa cigaretom za zubima, nećeš
postati član pesničke internacionale. To se strogo proverava.
Bićeš sumnjiv ako se nisi tukao i ako nisi barem jednom
bio privođen, a na taj način možeš dobiti i status
disidenta. Ako budeš imao sreće. Ne zaboravi da redovno
romantizuješ siromaštvo.
Pored toga, poezija je za mužjake.Žene ne treba da se
bave pisanjem, nemaju one tu žestinu. Šimborska je
dobila Nobela na žensku kvotu. Ženska poezija je kao
ženska košarka – nekako nezgrapna i predvidljiva.
U svakoj njihovoj pesmi naići ćeš na pticu.