NEKA ŽENA I JA
u autobusu:
neka žena, pored mene, čitala moju knjigu.
čitala moje riječi.
a ja sam ćutao, znatiželjan:
nepoznata žena i moja knjiga
i ja, koji sam nepoznat toj ženi –
bijah postiđen, kao kad bi plod
gledao roditelje u trenu kad ga začinju.
trajalo je to. žena je čitala.
skakutala sa stiha na stih, sa lista na list.
potom je pribila moju knjigu na grudi
i putovala.
mislila je nešto.
i bio sam siguran kao mladunče kengura
u vreći svoje majke.