“Kao osrednji klošar, malo prosed i prostar
Na uglu sam zastao sam
Ne tako dobar oktobar
I misli sve u ruskom štimu
A onda shvatih, na prepad, da te volim, k'o nekad
Vreme samo raspiruje plam
U meni miholjsko leto, to prkosno sunce pred zimu
Ma, daj”
“Bež'te curice s glavne ulice
Kada prođe sin jedinac štikla kleca
Sitne su vam udice
Korzom plovi štuka što se retko peca
Zbogom Totice, male skotice
Mađarice-svađalice, srcolomke
Prave ste lepotice
Žali bože faliti vam druge momke”
“Kad đavo precepi špil
Sve krene naopako
Svale se vanglice
Zadrema kum
I nešto nisu ove london štanglice
Ko katkod u doba slavna
Pogrešno uklopljen stil
Kinesko posuđe
Salvete heklane
Model iz izloga
A cipele od preklane
Al’ rizling sve to poravna”
“To nisu krivci primitivci
Što su pokupili mast
Korov nikne digod stigne
Ma svaka njima čast (…)Putuj Evropo
Nemoj više čekati na nas
Ne pitaj mnogo
Dospećes i ti na rđav glas
Putuj planeto
Super smo se družili
Nama je lepo
Taman kako smo zaslužili”
“…Ko nije drvo razumeo prvo
pa tek onda sadio
Taj nije ništa uradio
I shvatiće, kad-tad,
da ne zna šta je hlad…”
“Pa da me u službu sam car pri vati:
Teget mundir knap… dugmad – dukati”
“Ne volim kad me uzmu na nišan,
dal sam od njinih il baš i nisam.
Sloven sam, belac, slobodni strelac,
za svaki slučaj, još uvek samo svoj…”
“Štagod noćas da zapevam
vući će na sevdalinku..”
“..Svetom smo se rasipali k'o đerdani
Nosili nas nebom ćilimi
Da li su to stvarno bili bolji dani?
Ili smo to bolji bili mi?”
“O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
O ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.
U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.”
“Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje
Al’ uspevam da još jednom odolim
Da prošapućem da te noćas ruski volim
Šta su reči, kremen što se izliže kad tad”
“Rasipam korake, k’o pijan dinare,
od Mičurinove do Detelinare.
Nemir me vuče njoj svojim tankim vlaknom.
Možda se upravo malo odljutila,
možda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom jaknom.”
“Al’ tebe volem, to je fakat.
Ti si mi ljubav jedina.
Prodaću onu našu kućerdu na lakat,
ma nek’ je stoput dedina
Da kupim četir’ konja besna,
da ih u oblak upregnem,
pa s tobom ‘di nas niko ne zna,
uteknem…”
“Svadba beše ko svadba i šta da se priča,parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom.
Već po redu pozelih im zdravlja i srece iz ruke mi otela cvece i sakrila pogled pod velom.”