Takav Kakvim ga je večnost najzad htela,
pesnik golim mačem juri sve besnije
na svoj vek užasnut što shvatio nije
da tim čudnim glasom smrt se moćno plela!
Svi, poput zle hidre što začu anđela
kad rečima dade značenje jasnije
objaviše glasno da su to mađije
kroz nečasni talas nekog crnog vrela.
Od zla i oblaka dušmanskog, o vaju!
ako naše misli reljef ne vajaju
kojim se sad kiti grov Poov blistavi,
Mirna hridi koju mračni očaj sruši,
nek onda bar ovaj granit zaustavi
crna jata Kletve u budućoj tmuši.
Prevod Kolja Mićević