Уопште није лако кроз делимично задату идеолошку призму прометнути аутентичну уметничку перверзију. Маријана Чанак је својим романескним првенцем Клара, Клариса успела у томе.
Колико год била друштвено важна, тема насиља над женама у једном делу књижевне сцене има тенденцију да постане шифра за ванкњижевно интересно препознавање. Уз то, тржишно мотивисаном употребом кроатизама, избегавањем јасног геопоетичког ситуирања радње и интернационалним именовањем јунакâ, трасира се пут за формирање хибридне новојугословенске књижевности.
Упркос нареченом оквиру, главна јунакиња романа Клара успешно је обликован књижевни лик јогунастог женског чељадета саморазорног карактера у којем постоји и комплексна потреба за зауздавањем. Њено уметничко име Клариса и певачка каријера представљају израз изласка из спутавајућих патријархалних образаца.
У роману се манифестно тематизује традицијом овештало уверење да је сврха жене у мајчинству, односно испитују се и отрежњујуће бласфемијски начини „употребе“ женског тела. Осим Кларе или Кларисе, и остали женски ликови поседују неодољиву бизарност и померену обредну бајковитост.
Проблем романа јесте благо игнорисање мотивације мушких ликова у подигнутој феминофилној конструкцији. Мада је Кларин брат близанац Клаус, који и приповеда нека поглавља, уврнуто уверљив због храброг представљања дечје сексуалности, инцестуозне а потом и садо-мазо жеље, лик Клариног партнера Тонија најслабија је карика. Њему у почетку јесте удахнута ванконцептуална животност, да би се касније преобразио у памфлетског насилника који говори одвећ декламаторски извештачено.
Фасцинантно је густо стилско ткање овог остварења. У тежњи да живи у сагласју са својом природом и природом уопште, одлично су дочаране Кларине флуидне трансформације, пре свих оне обележене стапањем са „обликом воде“. У приморским сценама главна јунакиња фигурално се одмеће од реалистичке нарације као набујала вода која се не може до краја укротити. Мотив заједничких снова и изузетно синестезијски богати сновидни уломци дозивају књижевност Горана Петровића и још одлучније Милорада Павића.
У коначници, Клара, Клариса Маријане Чанак један је од најсиловитијих романескних стартова у последње време и најбољи роман из финала овогодишње Нинове награде.
(Емитовано у „Културном центру“ РТС-а, 24. маја 2023)