Када се у једном роману без пô муке укрсте хумор Стевана Сремца, течан детективски заплет Агате Кристи, иронизована сентименталност прозе Мир Јам и брзина стриповске комике „Алана Форда“ – тешко да ту ишта може да омане.
Мица, Београд и одвратни Британац наставак је најуспешнијег романа Мирјане Ђурђевић Каја, Београд и добри Американац. И у новом остварењу присутан је искошено реалистички приказ живота некадашњег Београда, нарочито у амбијенту источног Врачара односно круга Каленићеве пијаце. Радња је пак из међуратног доба пребачена у време поратног социјалистичког ослобођења а унутрашње окупације.
У широкогрудо мултикултурном Београду има места за реинтерпретацију грађанског романа широких потеза, али и за уживљавање у присност свакодневице неформалних породица, од којих је једна лезбејска. Стварајући динамичан презент у претежно шпијунском саспенсу, Мирјана Ђурђевић не заборавља да унесе и друштвенокритичке моменте: у романескном журналу разних боја смеје се свима и то на сав глас.
Немајући сатиричке милости у односу на било коју страну дочараног света, ауторка нема идолатријски однос ни према књижевном наслеђу.
Чињеницу да је Лоренс Дарел боравио у Београду као аташе за штампу Британске амбасаде, неки мање талентован аутор вероватно би искористио за испредање ученог штива где би себе успут огрнуо ауром писца Александријског квартета. Мирјана Ђурђевић ради сасвим супротно. Дарел не само да је немилосрдно приказан као насловно „одвратан“, и као неко чије дело – за дивно лепо чудо – није интертекстуална светиња, него се преко његове фигуре кочоперно иступа против пословичне британске дипломатске србофобије.
У ауторкиним остварењима увек има места за привилеговање радости живота у контрасту са у себе несрећно заљубљеном постмодернистичком књижевношћу. Од прве књиге схвативши да је наступило време укидања старомодне хијерархије књижевних жанрова и раскрављивања догме о супстанцијалној разлици високе и ниске културе, Мирјана Ђурђевић у новом роману ствара поетички „best of“ досадашњег опуса али чини и један важан искорак.
У попкултурном националном помирењу, равногорци и партизани излазе подједнако покварени из расплета у којем се – како и доликује ауторкином помереном жанру – разоткрива да се свет врти око новца а не идеологије.
(Емитовано у „Културном центру“ РТС-а, 1. марта 2023.)