lozica
hteo bih da verujem da sam
stvoren iz ljubavi, iz lokum usta
nag i beo, kao oljušten orah
a moji praroditelji su bili seljaci težaci
roditelji – radnici udarnici
čekali su vaseljensku pravdu
u mrvi rukotvoračke pogače
patrljci grehova
izrasli iz gornje i donje desni
njihove ruke su grube i ponekad
ali samo ponekad, tople
voleo bih da verujem
da sam stvoren
iz barem malo ljubavi
boyz do not cry
sećam se
mi dečaci smo plakali
gotovo isto kao devojčice
a telo nam se više grčilo od njihovog
dok smo jecali
i onda su nam odjednom rekli
da pravi muškarci ne plaču
jer vojnici ne plaču
jer Isus ne plače
jer da bi ubio životinju
da bi ubio čoveka
ne smeš previše da voliš ujake
ne smeš da voliš hortenzije
naročito kad cvetaju
konačna
tražim samo jednu
jednu jedinu
koja će konačno reći
ne volim sneg što je romantičan
volim ga jer je zaustavio Hitlera pred
Staljingradom
kad vidim njene oči posle buđenja
da ne pomislim na ljubav
već da pomislim
na slobodu